Jastrebac je najšumovitija planina Balkana po Josifu Pančiću. Prema legendi ime je dobio po jastrebu koji je na njegovom golom vrhu svijao gnezdo, a sa grančica koje je nosio u kljunu po planinskim goletima ispadale su semenke bukve, breze, četinara. Vremenom je na tim mestima izniklo visoko ‘jastrebovo’ drveće.
Predanja o Jastrepcu prostiru se još pre novog veka. Puno pronađenih artefakata govore o većem prisustvu rimske vojske, a u kolektivno sećanje uklesane su i fantastične priče o Zmaju sa Jastrepca i njegovoj ljubavi prema Carici Milici i sestrama krčmaricama Janiki i Jagliki, koje očaraše junake Miloša Obilića i Boška Jugovića.
Ova bajkovita planina je izuzetno pogodna za ljubitelje prirode, šetače, planinare i rekreativce koji uživaju u planinarenju i pešačenju duž dugačkih livada punih prirodnih izvora i vodopada, za brdske bicikliste, izviđače, kao i za visinske pripreme profesionalnih sportskih timova. Utočište je velikom broju ptičjih vrsta i retkih biljaka. Najviši vrhovi planine Jastrebac su “Đulica” (1491 m) i “Pogled” (1481 m) koji prave prirodnu granicu između reke Toplica i Pomoravlja.
Na južnim padinama Jastrebca se nalazi veštačko jezero sa bajkovitom obalom. Takođe planina Jastrebac nudi raznolike pešačke rute kao što su: Stene“ (1257 m), „Stracimira“ (1390 m) i „Maznice“ (1140 m) kao i staze sve do izvora, do stare crkve Svete Petke i srednjovekovne tvrđave Gradac.
Tekst i slike pripadaju njihovim zakonskim vlasnicima. Tekst je preuzet u celosti sa web mesta www.jastrebaclakeresort.com , a fotografije su Explore Serbia i Book a Web
